Као доказ истинитости Мухаммедовог посланства убраја се и његова спремност на клетву и призивање Божије казне у доказивању истинитости своје мисије супарницима. Оваквом доказивању увек би приступао хладнокрвно и без икаквог страха да би се клетва и проклетство могли на њему обистинити. Узвишени Бог је рекао: „А онима који се са тобом буду о њему расправљали, пошто си већ праву истину сазнао, ти реци: ’Дођите, позваћемо синове наше и синове ваше, и жене наше и жене ваше, а доћи ћемо и ми, па ћемо се усрдно помолити и Божије проклетство на оне који неистину говоре призвати!’“ (Кур’ан, поглавље Имранова породица, 61)
